СТАНИ МАЛО СТРАШНИ СВЕТЕ
Стани мало, страшни свете,
куд те мрачне мисли вуку,
испред тебе стоји дете
чека да му пружиш руку.
Стани мало, силни свете,
да би сунце лепше сјало,
први пут је, ево, дете
свет пред собом угледало.
Стани мало, чудни свете,
што си тако љут и горак
пред тобом је данас дете
направило први корак.
Стани мало, луди свете,
ако тије живет стало
пред тобом је ово дете
прво слово написало.
Смишљај, свете, нешто ново
насмеши се макар мало
први поглед, корак, слово
дете би за осмех дало.
Стани мало, страшни свете,
па и ти си био дете!
“Сви идеали света не вреде сузе једнога детета” – рекао је Достојевски.
Нека зато и ова песма буде на самом почетку, прилог овом роману, као највећа опомена сваком човеку да убрише горку сузу детињу.
Написано и објављено у роману “Векови крвавог воза” 2018.
Први пута, кориговано, прилагођено времену и стављено на Сајт 2025.