РОЂЕНДАН (МИЛЕНА)
Признајем ти да нисам ове године писао рођенданске честитке мојим принцезама нити Наташи њиховој мајци. А ти која највише заслужујеш немаш моју написану рођенданску честитку за успомену.
Искрено и од срца желим ти срећан рођендан. Добро здравље и дуги живот. Најбоље и најлепше успомене у животу. Пуно весеља и радости. Полета, склада и доброте, и још пуно успеха у животу. Остани и даље тако часна, вредна и достојна, као што си била и до сада.
Када неко мене искрено цени и поштује – помаже ми и брине о мени, нико у животу није ми толико раван. Широка је палета твоје бриге о мени, што многи не разумеју. Дал’ је то добро или лоше, ретки су они који знају да препознају нашу истину.
Пишем ти ово на дан часног крста – Крстовдан. Тешко, готово немогуће, да ти то укратко напишем, ал’ морам (јер се осећа дужним) да ради тебе то напишем. Иако сам у својим романима много тога о нама написао (и доброг и лошег). Али у мојим мислима све је то премало.
Целог свог живота, пажљиво и бурно пратио сам наше породичне добре и лоше догађаје. Нарочито по две разно – разне супростављене добре и лоше стране. Да бих лоше одвојио од доброг. Бацио то у кош за отпад и заборавио. И тако сам очистио добро од зла.
Богатство за себе нећу. Нећу згртати злато. Имам срећу. Нека чују редом сви да радости имам три.
Тебе Милена, Наташу и праунуке две, Катарину и Сташу. Када чујем ваше речи, гласне и веселе и погледам јасне, тада вам се дивим,да са вама дуже живим. Кад ме праунуке и унука загрле, сине зора. Ко да бујно јутро свиће. Штипаљке за веш на мени поредане од главе до пете као дијаманте сјајне гледам. Кад се смеју и кад ме љубе ја се предам. И срећан сам све до неба. Ништа лепше ми не треба. Три пољупца – образ врео, шта би прадеда више хтео, већ да срећно и мирно стари, ето тако стоје ствари. Време лети, ал’ не марим, нит се предајем. Не дају ми да остарим,поносим се са три бисера.
Милена, чувај љубав, осмех и друге твоје људске добре намере и даруј такво своје богатство нама ближњима, паметним,трезвеним и добрим људима, па чак и онима који такву вредност никад нису имали (нити заслужили такав поклон). Запамти – такав поклон ће ти се висеструко вратити.
Ја ти за рођендан између осталога, још поклањам два поклона:
Први мој поклон је да ти дарујем сто евра, да не трошиш своје, на чашњење ручком мене и Јовицу.
Други поклон је моја једна омиљена црвена ружа. Која је симбол за поклон и коју даме највише воле, цене и вреднују, више него да сам им поклонио десет великих букета ружа.
Милена, да тебе нема не би било ни нас, нити наше гране у породичном стаблу Видићи. За нас и уопште, постала си угледна и паметна госпођа, богиња, вила, висока дама, наша спаситељка”. Част нам је да те такву имамо и да са тобом живимо.
Држимо се заједно и добро као и увек. Јер смо ми сви високо образовани, најпаметнији у нашој грани и најачи стуб у породици Видић.
Прими моју лепу, најлепшу и најмилију породичну честитку.
Написано и објављено у првом Издању “Стабло видићи” 2009.
- Први пута, кориговано, прилагођено времену и стављено на Сајт 2025.
Аутор
Академик Данило Видић