Vekovi krvavog voza

Description

VEKOVI KRVAVOG VOZA

Akademik Danilo Vidić (1940) ima uspešnu univerzitetsku i naučnu karijeru koju krasi i dvadeset stručnih knjiga u svom domenu. Međutim, sa neočekivano hrabrim otvaranjem ka književnosti, njegov profesionalni i ljudski profil dobija na kvalitetu i ostvaruje jednu novu dimenziju koja je, čini se, nedostajala..
.
Iz knjige u knjigu svoju viziju života produbljuje, nijansira i uspostavlja svoj doživljaj istorijske egzistencije. Prozno polazište je evokativna povest o korenima i sudbini svoje porodice (netipična prozna hronika – „Porodično stablo“), što se usložnjava u autobiografskom romanu „Ispovest o životu između svetlosti i tame“ gde potreba za objektivizacijom ne potiskuje subjektivizaciju naratora i potrebu za širenjem perspektive u sagledavanju vremena i prostora, a to njegovoj prozi daje kvalitet hronotopa, koji, kako reče Bahtin „određuje umetničko jedinstvo književnog dela i njegov odnos prema realnoj stvarnosti“. Već u sledećem romanu „Beograde beli grade šta ti rade“ taj hronotop je još izrazitiji ali, i pored lirizacije i upliva poetskog, a pokazuje se ukrštaj dve vrste vremenskih perspektiv a – vertikale, porinute u duboku prošlost a sa druge strane, horizontala – svest o sadašnjem trenutku i realnost ambijenta… Time je otvoren put ka dosad najambicioznijem proznom poduhvatu Danila Vidića „Vekovi krvavog voza“, jer je autor u identitetskom biću srpskog naroda prepoznao karakteristike koje ga bitno određuju: urođeni slobodarski duh, duboko nacionalno osećanje i istinoljublje. Umesto porodice u žiži je srpski kolektivitet pa je galerija likova još šira i raznovrsnija, jer je vremensko prostorni ram širi i specifičniji. Rezultanta tih napora je opoetizovana istorija srpskog naciona i„velikog vremena“ (rat kao „higijena naroda“), vizija data u najdužoj skoro nesagledivoj vremenskoj vertikali, sa povremenim narativnim udarima gde se dočaravaju „pojedinosti koje život znače“ (najvidljivije na planu likova koji se kreću od bezimenih i prolaznih, bočnih i epizodnih, do glavnih i nosećih) uz jednu neprekrivenu humanističku poziciju i iskrenu želju da dolazeće naraštaje podseti, opomene, iz letargije trgne…

Miljenko Vukadinović. književnik
Beograd 2018.