МИРИС КРВИ
Зашто девет миленијума,
Мирис проливене крви,
Непрекидно деведесет векова,
На нашим вратима зло куцка.
Олуја за олујом,
Рат за ратом,
Окорели светски терористи,
Не дају нам да у миру живимо.
Велика је предност и радост,
Живети у миру, љубави и на слободи,
У односу на ограничења и препреке,
Где је пут судбине тежак и мучан.
Божји грех је ћутати,
О смрти невиног народа,
О геноциду и прогонима,
Вредних и поштених људи широм планете.
Живи морају имати вечно сећање,
На милионе жртава својих најмилијих,
И стално указивати и понављати,
Целом свету и светским терористима.
На убијања, прогон и понижавања народа,
На злочин, страву и болне јауке,
На проливену крв која још,
Кључа на овој натопљеној земљи.
Да се никад не забораве,
Трагови проливене крви,
Где се још не назире крај,
Терористичког светског ужаса .
Написано и објављено у “Песмама које отварају многа питања ”
– прво издање, 2020.
прилагођено времену
и стављено на Сајт 202 .
Аутор
Академик Данило Видић