ДУШАН ВИДИЋ -ПУКОВНИК
Рођен 08. 08. 1924. Године у Доњем Карину – Хрватска. Отац Јандрија, мајка Манда, супруга Душанка (Марија), деца Зденка и Санта. Долази време Другог светског рата (1941- 1945) . Остао је у рату жив, ал ‘ више пута је рањаван. Након рата одлучује да се не враћа кући. Остаје у војној служби, као активни официр, унапређен у току рата. За.вршава војне ратне школе и у служби редовно напредује до пуконичког чина .
Као војни официр, жени се Душанком (Маријом) Медић, рођеном 14. 10. 1929. У селу Ковачић – Книн, Хрватска . Добива ју двособни стан од војске у Книну у којем су дуже година живели заједно са децом. Због тадашње државне политике отпуштају се сви активни војни ратни официри и превремено шаљу их у пензију. Као пензионер из Книна је прекомандован у Згреб, где добива ју нови двособни стан у којом живе са породицом.
Мој стриц Душан је, нажалост, умро насилном смрћу у свом родном месту Каарину. У срад дана, двојица маскираних су га одвели из викендице у Горњи Карин, и у шуми га заклали и бацили у јарак. Није то било класично клања са ножем. Већ мучење српом (пипање) којим се жење жито. Сахрањен је 21. 05. 2005. године у заједничку гробницу Видић, где сам му и ја био на спроводу. Још ни дан -данас нису пронађени нити кажњени злочинци.
Жива и груба истина је, да се његова породица издвојила из Стабла породице Видић, а посмртно су се одрекли мога стрица Душана и свога хранитеља – оца.
Написано и објављено у књиги друго издање “Стабло Видићи” 2020 .
Први пута, кориговано, прилагођено времену и стављено на Сајт 2025.
Аутор
Академик Данило Видић