ЦИЉ НАШЕГ ПРОЈЕКТНОГ ЗАДАТКА
Циљ нашег пројектног задатка био је да израдимо једн прихватљив и конкретан систем бољег и срећнијог живота у целој Србији. “Идејни творац” пројекта је академик Данило Видић, уједно и главни пројектант и вођа пројекта. Он је на овом пројекту самоинцијативно окупијо преко 50 својих вишегодишњих сарадника. Међу
њима било је много научника и искусних професионалаца, бравара и других мајстора свог заната, професора, доктора наука и академика. И тако је формирао један пројектни тим стручњака. У тиму се нашло и моје име (Зоран Јанић), адвокат и дипломирани правник, један од ближих стручних сарадника господина Видића у његовом пројектном тиму. Имао сам част да сарађујем с њим као врсним мудрацом, који се посветио научном раду, духовној пракси и обучавању других људи. Имун на страст за славом, никад није ни помислио на своје лично материјлно богатство. Увек је све од себе давао, а никад ништа од никог није примао. Често се сетим његове поруке: “Или ћемо уништити себе, или ћемо кренити новим путе развоја.”
Три године и четири месеца, под његовим вођством, радили смо стрпљиво, сложно и систематски, на изради пројектних решења за целу Србију. Израдили смо пројекте, које нико није до сада ни у Србији ни у окружењу па ни у свету, није упео да осмисли. Пројектни мудраци су израдили и дали пројектну визију будућности за наредних 500 и више година. Визију која може зпослити преко три милиона нових радника, који ће са осталим зпосленима (укупно преко осам милиона) моћи живети богато и срећно у љубави и радости. Успут би редовно пунили државни буџет троструко веше него што садашње државне харачлије свега и свачега, пуне буџет – никад наапуњен, и само са једним, јединим основним порезом 10 одсто од бруто доходка. Родили су се пројекти и посејани као клица по целој Србији. Клијаће, расти и развијати корен по српској плодној земљи. Нека расте и цвета српска лепота. Јавност Србије је упозната са пројектима, Пројекти су безплатно прослеђени и председнику Владе и Председнику државе и градоначелнику Београда. Пројектни тим (академик Видић) их је у име тима, писмено замолио да их проуче и уврсте их у свој економски програм и да писаним путем одговоре пројектном туму. Након дугог времена, тек на шести допис пожуривања одговора, Влада је писаним путем одговорила и писмо послала поштом, на адресу академика Видића. Осам куцаних страна А4 формата ми је написао у име Владе и потписао именом и презименом проф. Доктор, којег ја не познајем нити сам ги икад видео нити чуо за њега. Ал’ нам је зато (мени и нашем тиму), одржао опширно предавање, као учитељ својим ђацима првацима у основној школи. Прећутали су конкретни одговор да ли прихватају или не прихватају, капитални научни рад и визију будућности преко 500 година – изласка државе из вишегодишње политичке, друштвене, социјалне и економске кризе.
У леденој учтивости и добро скривеном цинизму, политичка елита на власти, пуца од смеха, ако уопште зна за здрави људски осмех. Баш их брига за народ који страда у сиромаштву и беди. Усхићени су што су се докопали наши пројектних готових решења и могућег личног богаћења. Њихова дрскост, бестидност, груба отвореност, презир људског морала и сваке друштвене одговорности, било какве форме, превршило је сваку меру људског достојнства. Одбацили су све моралне норме засноване на Божјим, људским и друштвеним оичајима. Равнодушни на добро и зло, ништа више није им свето. Они су безочно дрски, покварени, похлепни и зли људи. Главног пројектанта и његове сараднике, никад нису позвали на разговор о пројекту. Пројекти су нестали са сцене и из јавности. Одговорни у држави као да су заборавили да имена аутора на корицама пројектне књиге остају трајно записана. Пројекте су присвојили, перфидно препаковали у складу са личним интересима. У држави, формирале се фронтне чете. Марширају (слободно} као ратне трупе по целој Србији. “Заштићене од неправде”.
Господин Зоран Јанић, ближи сарадник у пројектном тиму, дискретно се поверио (пожалио} досадашњом глвном пројектанту Видићу. Није могао више да трпи срамоту, силно понижење пројектног тима, од стране политичке елите на власти. Договорили су се, њих двојица, да нема предаје. Желе да наставе са радом, на практичној примени, и реализцији готових пројеката. Истовремено ће тајно (не укључујући јавност}, осмислити и припремити млађе школоване научнике. Оне који су способни да преузму власт у држави. Сложили су се да без тога нема напретка и благостања у држави. На Зоранов предлог предузели су кораке.
Заменили су улоге уз чврсту сарадњу. “Поштовани колега, ја ћу од сада уместо тебе, бити главни пројектант и организатор реализације наших пројеката а ти ми својим знањем богатим искуством у томе помоћи, све то пратити и у свом новом “роману написати, да остане забележен траг наше живе истине.”Браво. Зоране” Прихватам твој предлог. Крећемо одмах на посао. Ударнички, још одлучније, са пуно полета, снаге и љубави.
Објављено у роману “Најлепша Љубав свих времена 2020”.
Први пута, кориговано, и стављено на Сајт 2025.
Аутор
Академик Данило Видић