БЕОГРАДЕ БЕЛИ ГРАДЕ ШТА ТИ РАДЕ
Један од паметних највећих светских архитеката и урбаниста, Шарл Едуар Жанере – Гри, једном приликом када је посето Београд је. рекао: “Београд је најружнији у свету, који се налази на најлепшом месту у свету”! Истина је да је Бог подарио нашој метрополи изузетну локацију, природне лпоте и климу. Рекли су то и други: велики заљубљеник у Београд, Душко Радовић, а и ја се сњима слажем. Када сам се из Загреба преселио у Београд, тако сам се и ја обраћао своме “белом граду”. Што ме понукало да напишем овај свој роман, са историјским лепим златним именом: “БЕОГРАДЕ БЕЛИ ГРАДЕ ШТА ти РАДЕ”.Кроз шест разних тематских поглавља, описао сам све оно што покушава да му оспорим тај назив.
Град који је, кроз историју, рушен више од 40 пута, увек је као Феникс ницао изнова и увек изнова на истом месту. И Богу се свидело да Београд остане између две прелепе реке. На најбољи могући начин сам кроз примере, упознао београђане и што је најваажније дао конкретне стручне предлоге, како да се исто утврђено лоше стање, реши:
Једнога дана пре подне, шетам уз језеро на Ади (београдском мору). Гледам приступ води. Размишљам о згодама у мом роману. Мој телефон зазвони. Слушам глас нежна птица. Овде секретарица градоначелника града Београда. Каже, добила сам задатак да Вас замолим, да сутра у петак у 17 часова, дођете на састанак код градоначелника Београда. Наш возач ће доћи по Вас. Будите спремни у 16,ЗО часа . Још Вас молим да се прикладно обучете, обзиром да ће на састанку бити присутни угледни људи. Хвала Вам на позиву, прихватам и чекам возача. Хвала Вам што сте прихватили долазак. Хвала Вама на позиву. Видимо се. Спремио сам се и уљепшао, као да се женим. Гледам неки нови мост, који спаја обалу Дунава са Ратним Острвом. Изненадио ме новоизграђени хотел, тврђава, на средини Ратног Острва. Возач се мобилним јавља. Довезао сам господина Видића. Ево нас улазим у лифт. На посљедном З4. Спрату. На излазу из лифта, прилази ми једна дама. Сву лепоту Бог јој дао. Каже добар дан, ја сам Вас звала – ја сам Бојана. Од лепоте ја сам пао. Каже, већ дуго, дуго сам чекала овај тренутак. Пољуби ме, узе под руку и каже идемо у дворну, тамо нас чека анонимно друштво – нас петнаестеро. Улазимо у дворану и сви присутни устадоше, с великим узвиком: “Добро нам дошао колега”! Изненађено одговорих, више лужбено него весело, “господо, још боње Вас нашао”. Иза тога заједнички аплауз. А онда, преседавајућа Бојана – градончелница, узела ме за руку и упознаје.је са сваким појединачно. Закључујем након упознавања да се налазим у високоелитном господском друштву. Са академицима, професорима, докторима наука, инжењерима и другим високообразованим људима из различитих образовним струкама. Упитах гласно: “господо, није ми јасно, где се то ја налазим”? Молим Вас, хоћели неко од Вас да ми то каже? На то моје питање, Бојана се грохотом насмејала, пришла је ,узела ме за руку и довела ме до прозора. Тако каже мора бити. Да се виде реке, двори, београдско плаво море. Погледај кроз прозоре и закључи сам где се налазиш? Осмотријо сам околину са те висине. Видим реку Дунав низводно према панчевачком мосту, а са моје десне стране видим Калемегдан и готово целу панораму града. Хвала лепо госпођо Бојана, сада знам
где се налазим. О овом и оваквој блаженственој лепоти и доживљају сам писао, а сада имам то здовољство да у тој лепоти уживам Оно што сам помислио, машући нежним крилом, пером ходах мрачном силом, што се облаже златном свилом. Управо због тога смо те и позвали да те с тим упознамо и да ти то објаснимо рече весело Бојана. А сада ајде да седнемо. Извукла је фотељу на челу стола и рекла: “Изволи сести”. А она је села у другу фотељу, са моје десне стрне, и одмах почела да поновно описује све што у задње време урадили. Осећам да се назиру моја дела. Окренушесе све идеје. Моје пројекте екипа сеје, проникле су садњу, леје. Основали смо друштво науке и струке. Такозвани клуб удружења струке. Непознат за јавност, анониман и без иједног политичара из било које политичке странке. У ужем има нас
250 главних актрера на подручју Београда. На првој оснивачкој скупштини, иза затворених врата, нас петнајстеро, овде присутних, изабрали смо и именовали извршни одбор. Наш програм грађанинсу су здушно прихватили и на изборима масовно гласали за нас. Уверљиво смо победили, тако да смо без проблема преузели власт у Београду. Мене су именовали и изабрали за градоначелника града. Већ првих дана у архиву сам пронашла четри твоја стручна рада. Изузетно ми се свидео твој пројектни рад – приступ решавању проблема и унапређењу развоја града. Одмах смо практично кренули у реализацију твојих пројектних решења. И ево до сада, у две године нашег мандата, решили смо укупно преко 60% твојих идејних решења. Из свих поглавља која су дефинисани у пројекту и које је све појединачно набројала. А онда је настала пропаст владе у Београду. Опозиција – невладине организације их је оптужила да су они криви за настали рат у Србији. Преузели су власт у Београду и судски им за одговорност пресудили. Тако да су сви чланови анонимног извршног одбора кажњени и у затвор полицијски спроведени. Казне нису баш мале. Најнижа је 10 година, а највиша 40 година. Бојана је осуђена на највећу казну од 40 година, а остали су осуђени на 15, 20, 25, ЗО и 35 година.
Написано и објављено у роману “Београде бели граде шта ти раде” 2015.
Први пута, кориговано, прилагођено времену и стављено на Сајт 2025.
Аутор
академик Данило Видић