100 kratkih priča

Description

STO KRATKIH PRIČA

UVOD

U vremenu kulminacije sveopšteg ljudskog egoizma, pohlepe, sramote, moralnosti, čistote, iskrenosti, istine, pravednosti, svesebica, narcisa, materijalista, svađe, sukoba, mržnje, tragedije, ljubavi… u tolikoj poremećenosti nemoguće je ostati neosetljiv, hladan i ravnodušan.

Inspirisan sam pričom engleskog pisca iz 16. veka Vilijama Šekspira o ljubavi i smrti, prozne i poetizovane istorijske tragedije o Romeu i Juliji, dvoje mladih iz zavađenih porodica koji pronalaze ljubav uprkos porodičnim razlikama i čija tragična smrt primorava porodice da
zaborave na međusobne razmirice i pronađu zajednički mir. Život, običaji, ljudske tragedije,
narodna tradicija… zaslužuju veću pažnju naučnika, pisaca, umetnika i književnika. Ponukan činjenicama, svesno sam izabrao sto svojih kratkih, a posebnih priča, koje do sada većinom nisu nigde objavljene. Nekoliko priča koje sam do sada objavio dopunio sam, preuredio i smisao prilagodio ovoj zbirci. Poruke i pouke zasnovane na mojim i na životnim iskustvima drugih zaokružio sam i prikazao kao jednu sadržajnu celinu u ovoj knjizi. Pristup i opis u ovim pričama bitno se razlikuju od svih mojih do sada napisanih i objavljenih romana. Svaki moj objavljeni roman opisuje priče kao neku vrstu tragedije. Kada sam o takvom pisanju ozbiljno razmislio, bojao sam se da nastavim sa pisanjem novih tragičnih priča, koje me neminovno i neizbežno mogu dovesti u velike neprilike. Iako sam i dosadašnje romane (svaki pojedinačno) pisao s voljom, velikim žarom, poletom i iskrenom ljubavi, zbog takvog pisanja patio sam i sam, pa sam donekle i otupio na patnju. Za mnoge sam postao čudan, ali još me nisu napustili volja, vedrina, ljubav, polet i radost. Osećam se poletnim i strpljivim. Smišljeno, mirno i sistematski pristupam svakom, pa i najmanjem detalju u svom radu. O svemu duboko i pomno razmišljam. Iznad svega oduševljen i srećan, naročito kada dočekam da novi roman u mojim rukama ugleda svetlost dana. Novorođena knjiga u rukama ne plače. Raduje se ocu, ceni ga, poštuje i višestruko mu uzvraća ljubav. Najdelotvorniji ljudski lek i zdrava hrana. Ta i takva ljubav je moje najveće životno bogatstvo koje me drži u životu. Ljubav je lepa za sve generacije: za decu, za mlade, za odrasle i za starije, za bake i deke. Definicija ljubavi je mnogima nejasna. Obuhvata jako široko područje. Dečju ljubav, ljubav prema deci, ljubav prema roditeljima, ljubav između zaljubljenih (devojka–momak, supruga–suprug), ljubav prema radu, ljubav prema prirodi… Kada bi ljudi shvatili svrhu i značaj ljubavi, ne bi bili nemi. Bio bi im kristalno jasan odgovor na mnoga pitanja. Nažalost, danas mnogi, zato što se ne trude, ne mogu jasno odgovoriti na takva
pitanja. To svakodnevno dokazuju svojim neodgovornim postupcima: svađom, tučom, mržnjom i često tragičnim dešavanjima. Ne zna javnost, ne znaju prijatelji, ne znaju komšije, ne znaju roditelji, ne zna nana koliko je to teška i neizlečiva ljudska rana.
Zbog toga sam odlučio da u ovoj knjizi uglavnom ispričam priče koje ne opisujem tragično. To su
kratke priče koje sam okitio moralom, kodeksom časti koji je jači od želje za životom. Da narod
iz ovih priča izvuče pouku za moralnu obnovu društva. Želja mi je da ljudima otvorim oči, da vrate u svoj svakodnevni život moralne vrednosti. Naročito da se takvi visoki moralni principi… prenose na mlade naraštaje. Da se vrate istina, pravda, sloboda i ljubav. Da na jedan objektivan način mogu tumačiti svoje duhovno nasleđe, tradiciju, običaje i sve ono po čemu smo bili prepoznatljivi. Mnogim zlonamernicima to se ne sviđa pa preduzimaju sve moguće mere da što pre zaboravimo korene naše kulture, poreklo, naše običaje i da nam oni prema svojim interesima kreiraju našu budućnost. A pogotovo da naš mladenački zanos što više problematizuju, društvenopolitički sputaju opstanak i razvoj izuzetno vrednih odnosa istinske ljubavi u našem društvu. Poruke i pouke iz ove knjige upućujem čitaocima i onima koji hoće i žele da čuju glas razuma i narodne mudrosti i da poštuju narodnu izreku – Ko o zlu radi, nikakvom se dobru ne može nadati. U starim narodnim mudrostima se nalaze odgovori na mnoga pitanja koja muče običnog čoveka. U narodu se izgubila istinska ljubav. Kada čitaoci pažljivo pročitaju ove priče, svako će sebe pronaći i prepoznati. Zašto se ljudi svakodnevno pljuju, svađaju, mrze, zašto varaju i lažu jedni druge, zašto se tuku i ne vole? Skrivajući se od javnosti pod kukavičkim maskama, pokušavaju da razdvoje do sada skoro magnetski spojena ljubavna tela u porodici. A da ni sami ne znaju zašto ne veruju u ljubav u skladnom braku, u jednakost među polovima, u značenje prikrivanja ljubavnih odnosa. Nerazmrsivom spletu sreće i nesreće, borbi
ljubavi i mržnje… Moje priče svima pokazuju kako se problemi prevazilaze. Kako se pobeđuju laž i nemoral. Kako se opstaje u teškim vremenima i suprotstavlja svakoj nepravdi. Najvažnija poruka po božjem zakonu jeste da uvek i u svakoj situaciji moramo ostati ljudi. Kao neprirodno
bojno polje, stalni sukob privlačnosti i odbojnosti, isprepletanost čežnje i sete zbog prepreka u
ostvarivanju ljubavi, kao znak ujedinjenja ljubavnika u ovom i u nekom drugom svetu shvatite simbolički trijumf ljubavi koji preskače sve fizičke barijere u metafizičkom prostoru bez ograničenja. To je glavna tema zbirke mojih izabranih kratkih priča.
Koristio sam svoja pozitivna iskustva zasnovana na brojnim narodnim mudrostima, poslovicama, porukama i poukama ovog nepisanog ljudskog kodeksa. Kroz poeziju začinjenu poetskim stilom, verujući u božju ljubav i milost gospodnju, poštujući ličnost čoveka kao bića božjeg. U knjizi su povezane mnoge ljudske vrline koje su oličene u časti, poštenju, istini, moralu, solidarnosti, hrabrosti, ljudskoj dobroti, patriotizmu, učtivosti, doslednosti, humanizmu, miru, slobodi, neizmernoj ljubavi i poštovanju prema ljudima. Kroz ove i mnoge druge ljudske vrednosti i sebi sam razjasnio mnoga pitanja i bolje shvatio pisana i nepisana pravila i principe koliko je složeno i teško da u današnje, ozbiljno poremećeno vreme, ljudi žive u skladu sa kodeksom časti. Priče kazuju i usmeravaju nas da je nemoral („ljudski nakit“) ostavio teške i nepovratne posledice – sramotu koja će se vekovima kolektivno pamtiti. Izuzetno sam se trudio da u obrađenoj temi sačuvam zdravo jezgro istine i ljubavi, iako mi to mnogi kvare. Kroz celu temu vodio sam borbu sam sa sobom između dobrog i lošeg, istine i laži, pravde i nepravde, ljubavi i mržnje… zbog čega svi mi trpimo, a istina je samo jedna. Nadam se da sam u svojim iskrenim i dobrim namerama uspeo.

Akademik Danilo Vidić
Beograd, 2019.